Зоолошки врт Софије је међу најомиљенијим и често посећиваним атракцијама главног града. Он је на листи 100 националних туристичких објеката, а највећи је и најбогатији на Балкану. Основао га је 1888. године кнез Фердинанд, при чему је у ту сврху привукао истакнуте светске стручњаке за узгој вредних и ретких животиња. Данас њихов број премашује 1.500 егзотичних врста и врста које живе на подручју Бугарске. У новом зоолошком врту има више места за игре и забаву, као и неколико кафића.
Радко Сертов је по занимању биолог и више од 20 година ради у Софијском зоолошком врту. Његов дан почиње сусретом са животињама, а тек затим он одлази у канцеларију да би обратио пажњу и људима. Каже да за једног биолога нема веће среће од тога да ради у зоолошком врту, где је на једном месту скупљено толико различитих животиња.
„Рад овде усклађује пуно ствари - каже он. - Није довољно да само затвориш неке животиње и да им дајеш храну. Ми имамо више обавеза. Сарађујемо са зоолошким вртовима широм Европе и света, а размена животиња најбољи је начин за стицање нових врста, као и у циљу избегавања истокрвног приплода. Сваког дана преко електронске поште комуницирамо са колегама из целог света. Например, недавно смо са Зоолошким вртом града Београда договорили да добијемо од њих два црвена кенгура, који је и најкрупнији од свих кенгура, а ми ћемо им дати један тропски сервал, који се родио код нас ове године. Оцењујем то као добар посао, јер већ неко време немамо кенгура, а пре смо имали само представнике ситнијих врста. Добићемо их почетком новембра и посетиоци ће моћи да се са њима упознају. То је млади пар и кавез за њега је већ спреман, има и лепо двориште, и загрејану просторију за зиму. Наша стара идеја је да поново имамо и пингвине. Видели смо пре више година колико је велико интересовање за њих, а и данас се људи стално распитују. Ми ћемо обавезно имати пингвине, али је нам у ту сврху потребан и одговарајући кавез. Већ имамо пројекат и надам се да ћемо идуће године почети са радом на њему, јер да бисмо имали пингвине, потребно је да одговарамо неким посебним захтевима.
Ове године код нас се родило и неколико тропских мачака, исто као и неколико вучића, који су сад питоми јер смо их хранили с руке. Већ смо их вратили у чопор и посетиоци могу да их виде. Специјално вукови имају сложенију социјалну структуру, али нисмо имали било какве проблеме са адаптацијом. Прво смо одвојили бебе само мрежом, како би се упознале са осталима. Било је чудно како их је мајка, која није имала прилику да види своју младунчад неколико месеци, одмах препознала и одмах њима пришла. И пошто сада она предводи чопор, малишани нису имали било какве проблеме, јер их је она чувала. Иначе смо их раставили када су бебе имале свега два месеца да бисмо их припитомили како бисмо лакше радили са њима. То није у жељи да их претворимо у псе, већ да им лакше дајемо вакцине, да они сами нама долазе, те да нисмо приморани да им дајемо анестетике и да их стресирамо.“
Слоница Артајда, која већ има 55 година и одавно живи у зоолошком врту, постала је и његов амблем. Деца је знају и воле, а њен строги режим хигијене и хране изазива усхићење родитеља. Више о Артајди сазнајемо од Радка Сертова:
„Слоница је добро, срећом, она није престара, тим пре што у зоолошким вртовима слонови живе и до 70-80 година. Свакако, све је индивидуално, али и ми доста бринемо о њој. Стално јој одржавамо и дезинфикујемо ноге, јер када живе у затвореном простору, слонови се крећу ограничено, те због тога њихова обољења најчешће потичу од ногу. Пре неколико година, када смо имали проблем са ногама, позвали смо стручњаке и они су урадили све, а затим су нас научили како да све то сами радимо и ми се заиста добро сналазимо. Други популарни обитавалац Зоолошког врта је носорог Чико – крупан мушки бели носорог. Веома је доброћудан и кротак. Живи овде већ много година, али никад никоме није запретио, са њим се ради лако. Убудуће смо предвидели да проширимо кавез носорога. Проширићемо и онај слонова, како бисмо узели још неколико женки. Предвиђамо да направимо и композицију са жирафама, зебрама, емуима, иначе речено – афричку зону. У новом зоолошком врту нисмо имали жирафе због тога сада намеравамо да узмемо један пар. У ту сврху међутим треба да испоштујемо захтеве Европске асоцијације зоолошких вртова и акваријума. Недавно смо реновирали кавез лављег пара, тако да смо прекрили бетон природним материјалима, тло је прекривено земљом и затрављено. Посадили смо дрвеће и место сада изгледа много боље, а и животиње се осећају боље. Већ смо обезбедили храну за наше питомце током зиме. За биљоједе имамо преко сто тона сена. Међутим, на територији зоолошког врта се појавила једна лоша пракса – посетиоци остављају у нашем језеру корњаче које узгајају код куће. А црвеноуха корњача није типична за наше географске ширине, несташна је и већ постоји забрана њене продаје у домаћим зоо продавницама. Проблем је да је она у природи конкурентна, агресивна врста и истискује наше домаће врсте из њихових станишта. Ако се та праксе не прекине, након неког времена око река и акумулација ће се настанити црвеноуха корњача.“
Атракција за децу и одрасле – Софијски зоолошки врт дочекује и госте из иностранства. Деца и родитељи имају своје миљенике овде и стално се враћају да их виде ко да су им стари другови.
Превод: Александра Ливен
Перник је познат као „Град рудара“, јер се управо захваљујући њима развија и претвара у значајно индустријско средиште југозападне Бугарске. Овде се налази и једини у земљи и на Балкану Музеј рударства. Идеја о његовом отварању родила се 1986. г. после..
Банско је познато зимовалиште, а уз то се последњих неколико година успешно развија и као летњи туристички центар. Овдашњи музеји су изузетно интересантни и отворени током целе године. Они разоткривају важне стране не само историје већ и културе тог..
Има једно место у Старој планини, које је свето сваком Бугарину. То је врх Шипка, на коме се гордо уздиже Споменик слободе подигнут у част руских војника и бугарских ратних добровољаца (ополченаца), погинулих у Руско-турском рату из 1877-78. г., који..
Променљиво облачно
Ведро