Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Центар за заштиту природе „Пода“ крај Бургаса - дом за хиљаде дивљих птица

Фотографија: Центар за заштиту природе "Пода"
У атару великог лучког града Бургаса налази се једно од најневероватнијих и најјединственијих места у Бугарској, па чак и у Европи са изузетним богатством птичјег света. То је локалитет „Пода“ чији назив долази од имена дрвених сплавова вучених конопцима, којима су некад људи прелазили локално језеро да би дошли до слане воде мочварног Бургаског залива. „Пода“ заузима површину од само једног квадратног метра, али се одликује великом разноврсношћу станишта преко 250 врста птица. И још нешто важно – то је влажно подручје на којем се налазе базени различитог степена сланости, а хране за птице има у изобиљу. Све је то омогућило богату разноврсност птичјих врста. Локалитет „Пода“ је прави рај за орнитологе, као и за бројне туристе који овде редовно долазе да би посматрали птице.

Сваке године у месту „Пода“ заустављају се птице за време сезонске сеобе чувеним миграционим путем Via Pontica" који повезује Европу и Африку, a пролази и над Бугарском и други је по важности у Европи. То значи да овим путем пролази цела европска популација ружичастог пеликана (Pelecanus onocrotalus) и скоро цела популација беле роде (Ciconia ciconia). Године 1989. локалитет „Пода“ је проглашен за заштићено подручје, а бригу о њему је преузело Бугарско удружење за заштиту птица. Поред очувања пернатих врста, основни циљ заштитника природе јесте промовисање локалитета као дела природног богатства Бугарске. У ту сврху је отворен Центар за посетиоце који им омогућује да завире у свет дивљих птица. За време одмора на мору многи људи долазе овде са децом, а најчешћи посетиоци су свакако ученици који посматрају птице са радозналошћу младих истраживача. Јана Гочева је задужена за образовне активности на заштићеном подручју „Пода“. Она прича да је свака сезона другачија и доноси нове доживљаје, јер неке птице долећу, а друге одлећу, али има и таквих које су у овом локалитету први пут нашле повољно место за гнежђење и узгој младунаца.

"Сада се око нас чују само звуци младунаца – каже Јана Гочева. – Они већ могу да лете, пошто су за то стекли потребну снагу, а родитељи их уче да лове и савладавају разне вештине. Младунци уче и како да се понашају у друштву и истовремено стичу и сазнање о сопственој снази и могућностима. У нашем центру је нарочито снажан глас обичних чигри (Sterna hirundo). За ове птице смо поставили вештачку платформу у базену испред самог природно-научног центра у циљу што бољих услова за гнежђење. Ове године је неколико десетина парова одгајило своје птиће. Данас су обичне чигре најбројније на овом заштићеном подручју. Овде се може видети и најгушће насељена колонија великог вранца (Phalacrocorax carbo) која је јединствена за Бугарску. Ове птице су изградиле већину својих гнезда на старим електричним стубовима који се више не користе. Ово место смо назвали Насеље корморана. Дотрајали стубови намерно нису уклоњени, јер је у нашем центру свако забринут и улаже напоре на очувању природе. Међутим, симбол локалитета „Пода“ је кашичар /Platalea leucorodia/. То је изузетно ретка врста у целом свету. Кашичари живе у колонијама са ибисима (Plegadis falcinellus) и са преко пет врста чапљи. У ствари, ово је један од наших „орнитолошких“ феномена, зато што се нигде другде не би могло видети да се гнезди заједно 7 врста чапљи које су фамилија птица родарица. Ова мешовита колонија чапљи је једина која се налази у близини великог града. Рецимо, властелице (Himantopus himantopus) су једне од најдруштвенијих и најзанимљивијих представника птичјег света. Оне се међу европским птицама истичу својим занимљивим изгледом. На живописно обојеној птици истичу се необично дуге ружичасте ноге, три пута дуже од тела, којима вешто гази по плићацима. Ове године властелице су се гнездиле испод тераса Центра за посетиоце и имали смо срећу да посматрамо како младунци расту. Била је то права атракција, али су ове птице већ одлетеле. И поред бројних посетилаца, ми бринемо о томе да нико не узнемирава птице, јер је заштићено подручје „Пода“ њихов дом.“

Сваке године се у локалитету „Пода“ организује се волонтерска бригада да би ово место постало удобније и безбедније за птице. „То је и начин да привучемо нове ретке и заштићене врсте“, сматра Јана Гочева. У сарадњи са локалним електродистрибутивним предузећем, електрични стубови на које птице слећу или се гнезде, обезбеђени су посебном изолацијом и сигналним уређајима.

Посебно место је посвећено најмлађим посетиоцима центра за заштиту природе „Пода“. По узору на сличне центре у Западној Европи, ове године у локалитету су монтиране дрвене платформе на којима деца, помоћу мрежица и лупа, лове у води разне ситне бескичмењаке које обично нико не примећује. Заштићено подручје „Пода“ је једна од најпосећенијих природних знаменитости у околини Бургаса, посебно лети када овде долазе туристи из оближњих црноморских летовалишта.

Превела: Марина Бекријева

Фотографиje: Центар за заштиту природе "Пода"
По публикацията работи: Гергана Манчева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Музеј рударства у Пернику претвара вађење руде у атракцију

Перник је познат као „Град рудара“, јер се управо захваљујући њима развија и претвара у значајно индустријско средиште југозападне Бугарске. Овде се налази и једини у земљи и на Балкану Музеј рударства. Идеја о његовом отварању родила се 1986. г. после..

објављено 7.4.15. 14.37

Музеј Николе Вапцарова у Банском

Банско је познато зимовалиште, а уз то се последњих неколико година успешно развија и као летњи туристички центар. Овдашњи музеји су изузетно интересантни и отворени током целе године. Они разоткривају важне стране не само историје већ и културе тог..

објављено 15.12.14. 11.08

Шипка и Бузлуџа - два врха у Бугарској која обавезно треба посетити

Има једно место у Старој планини, које је свето сваком Бугарину. То је врх Шипка, на коме се гордо уздиже Споменик слободе подигнут у част руских војника и бугарских ратних добровољаца (ополченаца), погинулих у Руско-турском рату из 1877-78. г., који..

објављено 5.11.14. 11.15