Какрина је мало село у централном делу северне Бугарске, у близини града Ловеча. Бугари га повезују са једним трагичним историјским догађајем – ту су отоманске власти ухапсиле Васила Левског – највољенијег националног хероја Бугарске. Сваке године у данима око погибије Апостола слободе бугарски народ одаје пошту човеку који је пред вешалима рекао: „Све што сам радио у корист народа је”. Земља испред Какринског хана где је он хапшен је свето место које ће вековима остати у бугарском памћењу.
Данас село Какрина живи в ритму 21. века. Смештено је у југозападном делу Деветашког платоа (карстног подручја у коме се налазе и неке од највећих и најлепших пећина у Бугарској), тамо где се завршава Дунавска равница и где су ниски северни делови Старе планине, прича председник сеоске општине Какрина Иваничка Станчева:
„Ако кренемо од обласног града Ловеча старим путем Ловеч-Севлијево, након 18 км вожње у источном правцу стижемо у сликовито село Какрина. Оно туристима нуди хладовину, чист ваздух, лековито биље, места за одмор. На подручју села има пуно пећина, шума, брежуљака, зелених ливада, који су станиште разних врста птица и дивљих животиња. Ту се може видети пољска јаребица, препелица, фазан, грлица, дивља патка, дивља свиња, срна. У нашем атару живе и црне роде које се иначе у нашој земљи ретко сусрећу – гнезде у месту Паскалевец.“
Предања кажу да је село основано пре 400 година. Тада се оно налазило на 3 километра у источном правцу. Због сталних напада Османлија које су пролазиле путем Ловеч-Севлијево мештани су били приморани да га напусте. Поделили су се у две групе – једни су се настанили у месту на којем се данас налази село Брестово, а други су се зауставили крај једног извора на подручју данашњег села Какрина, каже Иваничка Станчева. Данас се судбина становника села Какрина не разликује пуно од оне многих бугарских села у време предуге транзиције на тржишну привреду која је почела још 1990 године. Младих људи скоро да нема, од 270 становника села малтене сви су пензионери. Мештани живе углавном од пољопривреде и сточарства. Две компаније обрађују пољопривредно земљиште, а једна друга је отворила погон за сушење биљака. У селу постоји и фарма крава, а има и две фарме оваца. За изванредну природу и чисти ваздух села знају чак и у далекој Шпанији. Власници 15 кућа у селу су Шпанци који често бораве овде. Неки од њих издају реновиране куће људима који желе да развијају еколошки туризам. Село је полазна тачка за путовање у региону – једно од 10 села на подручју Деветашког платоа од којих се може стићи до чувених Крушунских водопада.
Село Какрина је трајно везано за националну историју Бугарске, враћа нас поново у прошлост Иваничка Станчева. Становници села су активно учествовали у национално-ослободилачким борбама против отоманске владавине. Овде су рођени и неки од најближих сабораца Васила Левског. Један од њих је Христо Цонев који је у време ослободилачких борби по наруџбини Левског и Ловечког револуционарног комитета унајмио хан у селу за одржавање састанака локалног револуционарног комитета.
„Овај хан је био и последње склониште Апостола слободе, пре него што га је у рано јутро 27. децембра 1872. године отоманска полиција ухапсила, каже Иваничка Станчева. – Након хапшења Левског хан је напуштен, заборављен, а један пожар га је спалио до темеља. Међутим, родољубиви Бугари су 1901. године на месту где је некада био стари Какрински хан поставили спомен-плочу Левском. Године 1924. грађански комитет „Васил Левски“ је покренуо кампању за прикупљање средстава и материјала за поновну изградњу Какринског хана. Темељи су постављени 1926. године, а званично отварање одржано је 10. маја 1931. године. Данас је тај хан музеј. У његовом дворишту, поред саме ограде од плота, налази се спомен-плоча Апостолу слободе. Тамо се величанствено уздизао и вековни брест – једини сведок хапшења Васила Левског. Године 1997. олуја га срушила, али је 1998. извршена заштита и конзервација стабла, након чега је брест постављен на постоље као својеврсни споменик.“
У дворишту Какринског хана налази се и барељеф Левског. А 2011. године је на један од зидова хана постављен и барељеф блиског пријатеља Апостола слободе – Христа Иванова, додаје Иваничка Станчева. Уствари, становници села Какрина се поносе чињеницом да је Ловечки револуционарни комитет који је основао Левски имао 7 чланова из њиховог села.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: архива села Какрина
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..