Мадара је историјско-археолошки резерват који се простире на великој површини у североисточној Бугарској, у близини града Шумена. У природни амбијент са лепим пејзажима се на непоновљив начин уклапају древни историјски споменици из различитих епоха. Јединствено ремек-дело у том комплексу споменика jе свакако монументални рељеф Мадарског коњаника који jе jедини те врсте у Европи. Камени jахач у нешто већоj од природне величине‚ исечен jе у стрмоj стени коjа у свом наjвишем делу достиже 100 метара. Сам рељеф налази се на висини 23 метра од основе стене. Он представља коњаника у царскоj одећи коjи jе победоносно узjахао буjног коња. У ногама коња лежи лав прободен копљем jахача‚ иза коња трчи ловачки пас‚ а испред њега лети птица‚ вероватно орао. Монументални рељеф се налази на листи Унескове светске баштине од 1979. године. У великој националној анкети спроведеној у јуну 2008. године, Мадарски коњаник је изабран за симбол Бугарске.

Многи научници су истраживали монументални рељеф исклесан у стењу. Постоје различите хипотезе о смислу Мадарског коњаника и о томе чији је лик приказан на рељефу. Међутим, истраживачи споменика су данас већ категорични у свом закључку да jе у ствари приказан победоносни бугарски владар.

"То је споменик из епохе Првог бугарског царства (681.-1018.) - каже главни управник Националног историјско-археолошког резервата Борислав Димитров. - Један од натписа који су историчари дешифровали, прича о односима бугарског кана Тервела и византијског цара Јустинијана II у 705. години. После побуне цар је изгубио престо и послат је у прогонство. Након што је успео да побегне, Јустинијан је са бугарским каном Тервелом успоставио пријатељство и затражио његову помоћ да поврати власт. Бугарски владар се појавио пред зидинама Константинопоља на челу огромне војске од 17-хиљада припадника. Кан Тервел је због својих заслуга добио титулу цезара која никад раније није била дата неком страном владару. Али ту није био крај Јустинијанове награде. Обасипан почастима и богато дарован, кан Тервел се вратио у Бугарску, а цар Јустиниjан се обавезао да му плаћа порезе. Ово је у ствари прво признање за новостворену бугарску државу – свега 24 године после њеног оснивања 681."

Мадарски коњаник и светилишта у резервату обавијени су велом митова и легенди. Пронађени у суседству споменици сведоче да jе то било свето место jош из праисториjских времена и у Средњем веку. Према предању, на овом месту је живела древна пророчица чије је име заборављено у тами векова. А много раније пре тога овде су Трачани изводили своје тајанствене ритуале. У Средњем веку Мадара је имала значај великог култног центра. Невероватни рељеф Мадарског коњаника у стењу открио jе за науку познати путешественик и истраживач Феликс Каниц. Прва археолошка проучавања на том подручју почела су у 19. веку. Међу научницима који су овде радили су Чех Карел Шкорпил - велики истраживач бугарских археолошких споменика‚ мађарски археолог и филолог Геза Фехер, велики научник и оснивач бугарске палеонтолошке науке Рафаил Попов. У Великоj пећини у суседству Мадарског коњаника пронађене су култне плоче са ликом трачке богиње лова и рата Бендиде која је у ствари трачка Артемида, део мермерног камена са приказима зодијачких знакова. Откривени су и ранохришћанска гробница и манастирски комплекс у стењу.

"Око Мадарског коњаника има различитих натписа који се односе на прву половину 9. века - наставља Борислав Димитров. – Они су посвећени бугарским владарима после кана Тервела. Поред камене плоче са приказом коњаника, у резервату се налазе и многи други интересантни објекти. На пример, у Великоj пећини jе пронађено трачко светилиште из 4-2. века пре Христа. Такозвани нимфеум је посвећен богињама плодности, шума и вода. Налази у Малој пећини су везани за живот првобитног човека. Читаво подручје је било насељено још у дубокој древности – шест-седам хиљада година пре Христа. Тврђава која се налази у резервату, коришћена је до 4.-5. века. Откривени су прабугарски пагански храм и резиденција бугарских канова која је била место за опуштање од државних послова. Приликом археолошких откопавања у резервату, пронађено је мноштво мермерних плоча са ликом Трачког коњаника или трачког божанства Хероса, односно мушкарца коjи пробада животињу копљем. Овај Трачки коњаник невероватно личи на оног коjи jе уклесан у стењу‚ и због тога неки научници сматрају да је рељеф Мадарског коњаника споменик трачке културе. Доказано је, међутим, да су натписи уклесани истодобно са рељефом, тако да је њихово датирање тачно. Параклис у стењу Светог Панталејмона који се налази тик уз Велику пећину, коришћен је за време Другог бугарског царства. У њему се и данас изводе црквени ритуали. Рестауриран је 1993. године. Из стене поред параклиса извире вода за коју се сматра да је лековита. Људи који се баве езотеричним наукама, тврде да се унутар стене налази врло снажан енергетски центар. Зато и вода и само место имају изузетно повољан утицај на људско здравље."

Рељеф Мадарског коњаника и остали споменици у резервату "Мадара" привлаче на хиљаде туриста. У његовој непосредној близини се налази планинарски дом "Мадарски коњаник" којим газдује удружење "Алтернативе".

"Од почетка ове године дочекујемо претежно бугарске туристе, али сваког лета овде долазе и многи страни гости – каже управник планинарског дома Димо Димов. – У 2011. код нас су боравиле велике групе туриста из Пољске, Немачке и Русије. Ове 2012. се навршава 50 година од отварања планинарског дома. Тим поводом ћемо током целог лета организовати славље, чија ће кулминација бити у септембру. Занимљива је чињеница да је планинарски дом изграђен добровољним радом, а наше удружење управља њиме на добровољном принципу. На локалитету су изграђене врло лепе еколошке стазе, а ми организујемо туре за љубитеље природе свих узраста."

Поред Мадарског коњаника, туристи посећују и оближње знаменитости међу којима су старе бугарске престонице Плиска и Велики Преслав, као и град Шумен који има богату историју и афирмисао се као универзитетски, културни и административни центар у североисточној Бугарској.

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: Љубомир Лазаров