Ибрјам Хапазов који је у свету познат као Иво Папазов-Ибрјама рођен је 16. фебруара у породици наследних музичара ромско-турског порекла. На кларинету почео је да свира још као дете. Показао је изванредни таленат због чега су га уписали у музичку школу. Годинама касније он је изјавио да су његова права школа биле на стотине свадби на којима је свирао са својим оцем – једним од првих кларинетиста Тракије.

Када је имао 22 г. основао је свој први оркестар. Изводио је народну музику коју је мајсторски обогаћивао импровизацијама. За кратко време стекао је славу ненадмашног мајстора кларинета – зову га „краљем свадбарске музике“. Крајем 80-тих година састао се са чувеним америчким продуцентом Џоом Бојдом који му је отворио врата на светској музичкој сцени. Свирао је са оркестром „Тракија” и освојио публику од Европе до Азије, од Аустралије до Америке. Сви медији о њему пишу све најбоље. Називају га „бугарским Бенијем Гудманом“, „натприродним генијем кларинета“, „највећим кларинетистом на Балкану“. А „Вашингтон пост“ пише: „Он и његов оркестар у својим рукама држе словенски еквивалент љубави и мржње…“. Прва два албума чији је продуцент Џо Бојд („Orpheus Ascending“-1989. и „Балканологија“-1992.) донела су му светску славу виртуоза који традиционалну свадбарску музику претвара у џез-феномен.

У години у којој слави свој 60. рођендан Иво Папазов није планирао одржавање јубиларног концерта, нити посебне јавне наступе с тим у вези. Ово је за наш радио изјавио његов менаџер Виктор Лилов и објаснио да ће за музичара ова година бити као и свака друга – пуна концерата у Бугарској и иностранству. Године 2011. Иво Папазов је добио позив за турнеју по Украјини због великог интересовања тамошње публике за његову музику и због знатне бугарске мањине у тој земљи.

„Турнеја је привукла велику пажњу организацијом, као и учешћем симфонијског оркестра који је на изванредан начин аранжирао и извео музику Ива Папазова и његове групе, каже Виктор Лилов. – Заиста је задовољство видети такво поштовање према бугарском музичару у иностранству. Прошле године Папазову је додељен орден Ћирила и Методија првог степена, са огрлицом – велико државно признање које се додељује за значајан допринос развоју културе, уметности, науке и образовања.“

Својом музиком Иво Папазов је више пута био амбасадор наше земље на престижним фестивалима.

„Ако се вратим назад у године, појава његовог последњег албума „Плес сокола“ („Танцът на сокола“) који је издала позната дискографска кућа „Хармонија мунди“ (2008.) поново је изазвао пажњу, сећа се Виктор Лилов. – Иво Папазов је учествовао на веома престижним фестивалима као што је легендарни Вомад који су окупљали по 5-6 хиљада публике. Најснажнији утисак на мене је оставио фестивал у Тулузу који је био посвећен балканској музици, а одржан је мало након што се на тржишту појавио албум „Плес сокола“. Били су позвани да учествују најистакнутији представници балканске музике, међу којима и Иво Папазов. Сваког дана више од 20 хиљада људи посећивало је фестивал, а цео Тулуз живео је у ритму балканске музике… Морам истаћи да је Иво Папазов пуно тога учинио да би промовисао нашу музику. И ове године на његовом програму је турнеја на Азорским острвима. То је далека дестинација, место у којем је боравило мало бугарских туриста, а да не говоримо о представницима наше музичке културе.“

Незабораван остаће тренутак када је Иво Папазов добио BBC World Music Award у категорији "Награда публике". Одликовање му је уручио лично Џо Бојд, а он ју је посветио свим Бугарима.

„Најузбудљивији тренутак у каријери Ива Папазова је та награда публике 2005. г., прича Виктор Лилов. - Тада су организатори изјавили да су заиста изненађени великом разликом којом он води. Награда је била драгоцена не само за њега, већ и за oне који су на свој начин допринели њеном освајању - за лејбл „Кукер мјузик“ који је издао албум „Панађур“ („Панаир“). Захваљујући њему Иво Папазов је био номинован за награду. Поред њега учествовали су и извођачи као што је на пример исландска певачица Бјорк, тако да је награда била веома престижна. По уручивању награде Папазов је организаторима и публици приредио велико изненађење – одсвирао је троминутни соло који је дигао на ноге све присутне у дворани. Био је то незаборавни тренутак. Иза сцене око њега се окупило пуној менаџера од којих су се неки поново сетили њега, а други су први пут чули његову музику... и сви су имали једно питање: „Да ли би он могао да учествује и на фестивалима које они организују?“

Превод: Албена Џерманова