Проблеми дужничке кризе у Европи убедили су и највеће скептике да су бугарски банкари били у праву. Они су месецима покушавали да докажу да је на позадини финансијске кризе у ЕУ банкарски систем Бугарске стабилан и да не постоји опасност од потреса финансијског сектора у земљи. Сада је, међутим, на помолу нови проблем за банке не само у Бугарској, него и у земљама Централне и Источне Европе, а то је како да се очувају од опасности, која долази од матичних банака за њихове подружнице у региону.

Питање је у томе да до краја јуна ове године велике европске банке морају да постигну адекватност капитала од 9 одсто (однос између нето капитала и укупне ризичне активе банке). То значи да оне морају да однекуд прикупе 115 милијарди евра додатног капитала који би требало да уђе у њихове трезоре. Међународни банкарски експерти и финансијски аналитичари прогнозирају да прикупљање потребног капитала може да постане на рачун кћеринских друштава тих банака у земљама Централне и Источне Европе. По њима Мађарска је најугроженија због лошег управљања јавним финансијама, али се мисли и на земље као што су Бугарска, Румунија и Србија које су у највећој мери изложене финансијском ризику због кризе у Грчкој.

Међутим, још на почетку финансијске кризе банке у Бугарској су оствариле агресивнији наступ на тржишту и привукле огромна средства у облику депозита. На тај начин су оне увелико смањиле потребе за спољним финансирањем. С друге стране, такође због кризе, кредитирање је смањено због нежеље предузећа да гомилају дугове и строгих захтева банака. Због тога акумулирани капитал остаје неискоришћен, односно ствара се значајан вишак средстава. Очигледно је да постоји извесна опасност , јер се у Европи почело говорити о „координисаним акцијама“ како не би дошло до брзог повлачења великог капитала из банкарског сектора земаља Централне и Источне Европе. То би значило катастрофу за банке и кризу кредитирања. У јавности је објављена информација о могућности да западне банке повуку 1,4 милијарде евра из својих огранака у Бугарској.

„Продаја страха јесте бизнис у области финансија и као резултат клијенти се боје, а каматне стопе расту. Не верујем у независна истраживања западних аналитичара, јер свако у том сектору има своје интересе - каже познати бугарски финансијер Емил Хрсев. - У овом делу континента постоје земље чији се економски системи драматично разликују. Узмимо као пример Бугарску и Румунију. То су две суседне државе, али једна има валутни одбор, избалансиран буџет, док у другој постоји пливајући (флексибилни) девизни курс, годинама гомилани дугови у финансијском сектору и различита структура власништва у банкарском систему. Битне разлике могу се открити у скоро свим параметрима две земље. Друга ствар која очигледно омета остваривање овако мрачне прогнозе је да су у друштва у земљама Источне Европе западне банке уложиле новчана средства у облику потраживања, са просечним роком доспећа дужим од 5 година. Тј., оне ће морати да сачекају 5 година за наплату потраживања и, према томе, прогноза се не би могла обистинити у 2012. години. Постоји и ликвидност банака чије одржавање је усклађено са захтевима бугарског законодавства. За свега 24 часа Централна банка затвориће било коју банку која би покушала да погорша ову ликвидност. Постало је политички коректно да се тврди да је Источна Европа у лошем, а Западна Европа у добром стању. То су једноставно наметнути клишеи и предрасуде.“

Неки експерти сматрају да ће можда бити потребно да бугарске банке смање адекватност капитала са 15 на 9 одсто.

„То није могуће, зато што су Бугарској сасвим тенденциозно постављени већи захтеви из неколико разлога – наставља финансијер. - Први и основни разлог је валутни одбор који је код нас уведен 1997. године, док у Западној Европи нема земље са валутним одбором. Као друго, бугарске банке немају приступ рефинансирању. Европска централна банка им не даје новац кад то затраже. Због тога је Бугарска народна банка много раније, пре но што Европски савет постане свестан потребе за повећањем адекватности капитала европских банака, то учинила за Бугарску. Тако је било потребно, а даље је обавезно. Банке су различите у погледу националности власника капитала, али што се њихове лиценце и места пословања тиче, оне су бугарске и испуњавају захтеве бугарског законодавства. А они су двоструко строжи од европских захтева, зато што је земља увела валутни одбор.“

Превела: Марина Бекријева