Бугарски емигранти постају највећи инвеститори у економију земље. Према подацима БНБ до краја октобра прилив новца у Бугарску износио је 680 милиона евра, а за целу претходну годину очекује се да тај износ премаши 760 милиона евра.
Тако трансфери емиграната премашују чак и износ директних страних инвестиција у 2011. г. који је достигао тек 740 милиона евра. А то није коначан износ новца који наши сународници шаљу у своју домовину. Јер статистика не обухвата најпопуларније начине слања новца које наши гастарбајтери преферирају – оне, незваничне. Новац се шаље аутобусом, преко пријатеља и познаника који путују у Бугарску. Подаци БНБ показују да се износ новца који Бугари запослени у иностранству шаљу у нашу земљу годишње повећава за 8,4%. Према званичним информацијама, преко 1,2 милиона Бугара живи и ради у иностранству.
О све већој улози новца емиграната у бугарској економији сведоче и подаци европске статистике. 2010. г. новац који је у Бугарску стигао од наше дијаспоре званично износи 760 милиона евра. Тако се Бугарска сврстава на 4. место у ЕУ. Према Евростату, без ове озбиљне финансијске инјекције дефицит текућег рачуна био би повећан за 160%. Међутим, с друге стране, Бугарска је изгубила 5,4% БДП због Бугара у иностранству који раде за локалне економије. Другим речима, од економске емиграције наша земља годишње трпи губитке од око 1 милијарде евра. Ово стоји у годишњем извештају Европске комисије о запослености у ЕУ. Европска статистика приказује и друге податке у вези са Бугарском. Испоставља се да 7% радно способног становништва ради у другим државама. Добра вест је то што је забележено смањење прилива емиграната према западноевропским земљама. Разлог за то је рецесија у тим земљама која ограничава тржиште рада и могућности за запошљавање. Тако је бугарска радна миграција смањена за 18%.
Подаци Европске статистичке службе се поклапају и са подацима Националног статистичког завода. Бугарска статистика износи податке о повратку емиграната који су отишли на рад у земље ЕУ. Разлози су исти. Због сужавања тржишта рада многи Бугари на раду у другим земљама враћају се у своја родна места и траже посао код нас. Међутим, и у нашој земљи основни сектори економије још увек нису изашли из кризе и тешко је наћи добар посао. Поред тога, зарада је много нижа од просека у ЕУ. Из тог разлога многи емигранти који су се вратили проводе зиму у Бугарској, а у пролеће опет траже посао у туђини. Упркос тешким условима рада бугарски гастарбајтери не желе да остану у својим родним местима. Један од разлога су ниже плате, а други – услови рада и живота, посебно у малим градовима и селима. Највише емиграната има у Шпанији, Немачкој, Италији, Грчкој и Великој Британији. Бугари тамо раде углавном у сфери услуга, хотелијерства, грађевинарства, трговине, пољопривреде. Са Института за економска истраживања као пример наводе Бугаре емигранте у Шпанији чији основни трошкови одлазе у локалну економију, а не у бугарску. 60% радника тамо има сопствени стан/кућу, а скоро ¾ њих не жели да се врати у Бугарску. Исто се односи и на Италију где се налази једна од највећих бугарских заједница. Половина Бугара тамо нема намеру да се врати у свој завичај. И пошто говоримо о новцу емиграната, поменућемо да највише финансијских средстава својим рођацима и блискима шаље наша дијаспора у Италији – у просеку око 190 евра месечно. Међутим, смањује се прилив средстава емиграната у САД и Канади јер је у тим државама живот све скупљи и све мање пара остаје за блиске људе у домовини.
Млади и образовани Бугари такође гледају на „Запад“ као на место где се могу афирмисати као стручњаци и створити каријеру. „Одлив мозгова“ је најболнији процес за бугарску економију. Бугарска и даље игра улогу „донатора“ високостручних кадрова за западноевропске земље. То потврђују и подаци Еврастата. Према европској статистици, 70% младих људи у Бугарској је чврсто одлучило да афирмацију потражи у иностранству.
Превод: Албена Џерманова
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Вредност минималне потрошачке корпе у Бугарској, која обухвата 27 основних производа, остала је непромењена у односу на прошлу годину и износи 98 лева..
Локалне самоуправе у Бугарској хитно траже реформу у систему планирања региона, како би се обезбедила праведнија расподела европских средстава за..