Данас је први радни дан новог бугарског председника Росена Плевнелијева, чију је кандидатуру на председничким изборима истакла десноцентристичка партија ГЕРБ. У недељу је у посебно свечаној атмосфери његов претходник Георги Прванов, бивши лидер БСП извршио „Предају власти”. Церемонија је трајала скоро два часа, а у њој је важна улога била одређена Националној почасној гарди. Смисао ове протоколарне промене треба тражити у жељи и новог шефа државе да подигне углед председничке институције у вези са којом постоји уставна противречност која се састоји у релативно ограниченим, пре свега репрезентативним овлашћењима председника Републике, а у исто време једино њега од високих државних функционера бира директно народ.

С обзиром на морални ауторитет тог директног избора сва тројица демократски изабраних председника пре г. Плевнелијева од 1990. г. наовамо у критичним тренуцима наше најновије историје била су позвана да доносе важне за нацију одлуке, да буду коректив извршне власти. Такве тренутке вероватно очекују и Росена Плевнелијева. У својим говорима за време званичне церемоније предаје власти и нови, и досадашњи председник су изразили сагласност о томе да шаф државе треба да игра све важнију улогу у бугарском политичком животу.
Предаја власти уз почасну стражу извршена је на граници две епохе. И док је бивши председник Прванов имао срећу да на овом положају проведе два мандата у време економског успона Бугарске, када је земља приступила НАТО и ЕУ, његов наследник Плевнелијев ступа на овај положај у време глобалне финансијске и економске кризе која угрожава стабилност целе ЕУ. Да ли ће издржати напетост 47-годишњи технократ који нема политичку биографију, али ипак за собом има веома успешан двогодишњи мандат на функцији министра регионалног развоја? Његове су амбиције велике – да буде политичар новог, прагматичног и дијалогичног типа, да допринесе да Бугарска постане „средње богата европска држава, са конкурентном економијом, у којој народ живи достојанствено.”
Уверење у успех своје мисије Росен Плевнелијев црпи из корена бугарске историје и поука које је извукла.

„Историја народа који је створио једну од првих држава у Европи, народа који живи на раскршћу цивилизација, народа – симбола мултикултуралности и етничког разумевања – подвукао је у свом говору нови председник. - Прошлост нас учи да смо успевали само онда када смо били заједно и када смо сами градили своју будућност. Стога ћу као председник уједињавати и нећу раздвајати. Радићу са визијом о будућности, тражићу сагласност о националним приоритетима Бугарске. Европа има свој „Програм 2020.”. Бугарска ће такође израдити свој национални програм развоја до 2020. г., израдићемо га заједно путем широке јавне расправе. Јер грађани одређују тачке дневног реда рада институција и они имају право да од политичара траже да буду доследни, отворени и ефикасни. Нема сумње да се Бугарска развија, питање је којом ћемо брзином напредовати на путу остварења наших националних циљева – да будемо достојан члан ЕУ, средње богата земља са развијеном економијом, са квалитетним и добрим образовањем. Да будемо држава - достојно место за свој народ, држава у којој млади људи остају да живе јер виде перспективу развоја.”

Шта Бугари очекују од новог председника?

Ево краће анкете спроведене међу присутнима на церемонији „смене страже”:

Мирослав Павлов, електротехничар:
„Очекујем да ће председник Плевнелијев бити праведан, у смислу да неће бити председник у име једне партије, већ председник целе Бугарске.”

Никола Старев, студент:
„Очекујем да нови председник промени статус кво, да, као што је обећао, „проветри” председништво и да заиста буде политичар новог типа. И надам се да ће испунити своје обећање о спровођењу референдума о важним питањима за Бугарску.”

Димитар Колев – експерт у пројектном бироу: „Председник нема велику власт, али упркос томе очекујем да ће Росен Плевнелијев и на положају председника имати исти елан и вољу као када је био министар. И да ће учини све што је могуће за побољшање судства у нашој земљи.”

Лилија, млада мајка двоје деце, незапослена:
„Очекујем пуно добрих ствари, али сам и помало скептична. Било би добро да се све што је он рекао у свом говору оствари. Надам се ! Очекујем да неће бити незапослености, да ћемо сви ми, наша деца имати бољи живот.”

Марија Димитрова
Превод: Албена Џерманова