Грозница за зеленом енергијом обухватила је Бугарску. После пријема Бугарске у ЕУ 2007. године развој обновљивих извора енергије је у наглом порасту. Европске државе су прихватиле захтев да до 2020. године 16% енергије ЕУ буде произведена од алтернативних извора енергије. Владе су почеле да нуде преференце за „зелене“ пројекте, што је довело до експлозије интереса инвеститора према ветрогенераторима и соларним централама.
Пројекти о изградњи капацитета јачине 12.000 мегавата појавили су се у Бугарској, од чега 8.000 њих ће бити добијено од енергије ветра, а 4.000 од енергије сунца. Експерти сматрају да капацитет мреже у Бугарској може да прихвати 1.800 мегавата нових инсталација. Повећањем те јачине она више неће бити поуздана у експлоатацији. А с друге стране потребне су милијарде евра инвестиција како би се струја добијена од алтернативних извора прикључила на енергетску мрежу земље. Истовремено електродистрибуција и електропривреда Бугарске дужне су да поставе као приоритет прикључивање алтернативних извора енергије на заједничку мрежу, као и да инвестирају сопствена средства у модернизацију мреже. По речима експерата, за повезивање само 100 мегавата јачине са општим системом неопходно је око 40 милиона лева (20 милиона евра). Због свог географског положаја, Бугарска није једно од најбољих места за производњу електроенергије на бази ветра и сунца. Потенцијал ветропаркова је око 7%, а сунчаних централа 9% укупне количине енергије.
„Развој овог сектора личи на раст хотелијерства на приморју. Ко успе први да купи парцелу затим не води рачуна о целокупном ефекту пројекта који ће бити реализован“, коментарисао је недавно министар економије и енергетике Трајчо Трајков. Због непоштовања неких критеријума, Министарство животне средине је покушало да уведе привремени мораторијум на изградњу нових постројења која ће користити обновљиве изворе енергије. Један од мотива је да изградња сунчаних централа води до покривања огромне територије плодног земљишта соларним ћелијама. Са своје стране Бугарска асоцијација за фотоволтаику је реаговала оштро и изјавила да би због увођења мораторијума на изградњу постројења која ће користити обновљиве изворе енергије, Бугарска изгубила више од милијарду евра страних инвестиција у наредних 5 година, а доћи ће и до преко 350 милиона евра измакле користи за државу од робе и услуга. Експерти сматрају да ће за задовољавање захтева Брисела да до 2020. године 16% производње енергије буде од алтернативних извора, сваке године бити потребно да се инсталира 150 мегавата јачине капацитета за производњу електричне енергије из сунца и још толико за електричну енергију из ветра. Подсетићемо да су прошле године инсталирана 3 мегавата капацитета за соларну енергију. У кашњењу зелених пројеката се крије опасност од неиспуњавања преузетих обавеза према ЕУ. Према наводима истраживања Центра за демократске студије, тек 13% домаћинстава у Бугарској спремно је да плаћа већу цену за производњу еко енергије. Подаци показују да су неопходни економски подстицаји и кампање, којима да се промовише „зелена“ енергија.
Бугарска разрађује стратегију развоја обновљивих извора енергије и правила за добијање дозвола за градњу. Она ће бити презентирана у Бриселу до 30. јуна 2010. године. Стручњаци се надају да ће тај документ помоћи да прође „грозница за зеленом енергијом“ и да се минимализује првобитни негативни ефекат од преференцијалних услова за оне који инвестирају у „зелене“ пројекте.
Превео: Дарјан Бојков
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..