Институт за модерну политику је припремио први те врсте извештај о раду 41. сазива бугарског парламента, који је формиран на парламентарним изборима јула месеца 2009. године. То је и почетак систематског надгледања законодавне активности народних посланика. Циљ је повећати информисаност активних грађана, бизниса и невладиних организација, што би побољшало ефикасност грађанске контроле и њиховог учешћа у законодавном процесу. Ако је основни задатак претходних сазива Народног собрања био да хармонизују бугарско законодавство са европским у процесу приступања државе ЕУ, сада је неопходно да се појача контролна функција парламента над извршном власти, кажу аналитичари. Какве су позитивне тенденције у првих неколико месеци рада 41. парламента према аналитичарима?

„Постоји транспарентност у послу сталних одбора – објашњава политиколог Димитар Аврамов са Института за модерну политику. – На интернет сајту парламента редовно се објављују стенограми и ставови са њихових заседања, које сви могу да виде. Повећана је и транспарентност и евиденција буџетских расхода парламента. Они се објављују и на сајту законодавног органа. Постигнут је велики напредак и у превазилажењу проблема са гласањем туђим картицама.”

Има и недостатака у досадашњим активностима народних посланика. Неке од њих наводи правник Борислав Цеков са Института за модерну политику:

„У извештају се наглашава да постоји дефицит компетентности у данашњем саставу парламента – изјављује Борислав Цеков. – Доказ тога је нејасна законодавна политика, као и ниски квалитет парламентарних дебата. На другом месту, примећује се рестаурација агресивне политичке конфронтације, карактеристичне за раније године транзиције. Све се дешава линијом механичке већине, наметања позиција, без тежње тражити сагласност о важним питањима. Значајан минус у активности 41. парламента за сада је недостатак шире јавне дискусије о предлозима закона, који се односе на широке слојеве друштва, бизнис, послодавце. Повећавају се порези, акцизе без активних консултација са послодавним структурама, са другим секторима бизниса, који су погођени повећањем једног или другог пореза. Друга негативна тенденција је да парламент сада некритично региструје вољу владе. Претходна три парламента су одиграла улогу радикалне законодавне реформе која је заменила законе транзиције европским нормама, а сада, када је Бугарска члан ЕУ, законодавна активност ће објективно опасти, неће се усвајати толико закона, нити ће се јурити рокови. Сада то није на дневном реду. Парламент треба да појача контролну функцију, јер је прави проблем Бугарске непримена закона.”

Превео: Дарјан Бојков