Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Смиљански пасуљ – са специјалним статусом у породици Slow food

Смиљански пасуљ је у основи низа домаћих специјалитета.
Фотографија: Архив

Ако бисте упитали Бугаре које је наше најтипичније национално јело, већина њих би рекла да је то пасуљ. Спремљен као укусна чорба, јанија са мирисом трава или витаминска салата, пасуљ је скоро увек на нашој трпези, чак и за време празника. Најпознатија домаћа врста пасуља јесте смиљански пасуљ, који се узгаја једино у родопском селу Смиљан. Он је веома укусан, топи се у устима, а поред тога садржи и веома корисне за организам састојке. Стога је под заштитом Slow food-а. Недавно су из међународног покрета за здраву исхрану који подстиче производњу еколошке хране преузели обавезу за пружање финансијске подршке афирмисању смиљанског пасауља као заштитном знаку.

Достојни представник фамилије бобова одликује се по својим великим шареним или чисто белим бобицама, а у основи је низа домаћих специјалитета. Није случајно што је на тржишту потражња смиљанског пасуља заиста велика. И мада је заштићен патентом, „сналажљиви“ трговци масовно нуде лажњаке под тим именом. Међутим, произвођачи тог производа се надају да ће ускоро лажњаци нестати. С тим у вези рачуна се на финансијску подршку покрета Slow food, чији је члан и село Смиљан у својству домовине укусне и здраве биљке. Недавно су из међународног покрета изјавили да ће доделити средства за отварање погона за пакирање пасуља у том селу, где ће се вршити контрола квалитета продукције локалних произвођача. Свако паковање смиљанског пасуља биће означено заштитним холограмом и амблемом Slow food-а. Људи из Смиљана се надају да ће тиме најзад овај производ постати лако препознатљив на бугарском тржишту. „У ствари, наша производња је јединствена, јер годишње производимо не више од 20-40 тона пасуља. Зато сада наш циљ нису међународна тржишта, већ желимо да учврстимо своје позиције на домаћем тржишту.”, рекао је председник општине Смиљана Сафедин Чикуртев. Зашто је смиљански пасуљ тако користан и укусан?



Представник фамилије бобова расте једино на подручју села Смиљан јер су температуре овде умерене и лето је хладно.

„Многи чиниоци предодређују добар квалитет нашег пасуља. Надморска висина, влажност ваздуха, географски положај, тврди г. Чикуртев. - Наше се село налази у горњем току реке Арда. То је планинско подручје надморске висине од 820 до 875 метара. Температуре овде су умерене и лето је хладно. Хвала Богу, јер на температури изнад 33°C цвет пасуља опада. Све је остало ручни рад. Не користимо пестициде или инсектициде, нити вештачко ђубриво. Читав процес производње је еколошки чист. Људи раде природну селекцију. А ујесен свака домаћица, сваки произвођач бира најздравија и најсјајнијаа зрна за усев.“

Свако ко сврати у село раштркано по обронцима планине Родопи, може да купи од мештана прави смиљански пасуљ. А сазнаће од њих и безброј рецепата за јела од пасуља. Показало се, да поред укусних чорби, од њега овде спремају и ћуфте, сарме, пеку га са виршлама, а понекад се зрна чак похују. Од пасуља се спремају и фантастични колачи. Хит Смиљанских ресторана је пасуљ печен у бундеви – специјалитет којег ћете се дуго сећати. У ствари, пасуљ се претворио у део локалног фолклора и туристички лого региона. Није случајно да је тој биљки посвећен цео фестивал. Сваке јесени у Смиљан стижу гости из земље и иностранства ради учешћа у Пасуљијади која прераста у непоновљив доживљај са шареним ношњама, различитим такмичењима и дегустацијама свакојаких јела од пасуља.

Превод: Албена Џерманова, Александра Ливен
Фотографије: Венета Павлова

По публикацията работи: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

О пијетету према народним будитељима и савременим димензијама будилачког рада

Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..

објављено 1.11.24. 08.25

160 година од оснивања ергеле "Кабијук"

Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..

објављено 1.11.24. 07.45
Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15