Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Природни парк "Златни пјасци" добио пројекат у вредности од скоро 460.000 евра из оперативног програма за животну средину

Територија парка "Златни пјасци" обилује разноразним призорима.
Фотографија: parkzlatnipiasaci.com
Очување, одржавање и обнављање биолошке разноврсности основни су циљеви дирекције природног парка "Златни пјасци" током идуће три године. Летос је тај јединствени придодани парк добио пројекат о финансирању из оперативног програма за животну средину 2007-2013. у вредности од скоро 460.000 евра. Партнери линијом пројекта су Регионална дирекција за шуме и Регионална инспекција за животну средину и воду града Варна.

Обично је за Бугаре, као и за стране туристе, назив "Златни пјасци" везан једино за чувено црноморско одмаралиште. Мало ко зна да је још 1943. г., далеко пре изградње првих хотела, то златно име припадало парку, чије шуме као зелени венац ивиче један мали део северног приобаља Црног мора. О пројекту који даје шансу опстанку овдашње природне лепоте, прича директор парка гђа Јулија Тумбаркова:

"Тренутно наш парк је најмањи у земљи. Он заузима површину од свега 13 квадратних километара, дужина му је 9 километара, а ширина – око километар и по. Међутим, ова на први поглед незнатна територија обилује разноразним призорима. Овде расту огромни храстови, грабови и сребрне липе, као и свакојако мочварно растиње. Два процента територије природног парка "Златни пјасци" је под тзв. лонгозним шумама које расту у сливу река. Због тога није случајно да је део активности у склопу пројекта усмерен управо на обнављање јединственог биљног света и нарочито црне јове. Тренутно је сачувано само неколико примерака те врсте, коју ми настојимо да препородимо. Током предстојеће три године рада на пројекту желимо да сачувамо не само целовитост парка, него и врсте којима прети нестанак, како бисмо спречили нестанак биолошког диверзитета."

Други акцент пројекта је очување птичијег богатства. У ту сврху у оквиру парка се граде платформе за орнитолошка посматрања. По речима директора парка овде живи 120 врста птица. Од њих 80 врста припада гнездилишним популацијама, а остале су селице и могу да се виде овде у пролеће или јесен, јер кроз територију природног парка "Златни пјасци" пролази чувени миграциони пут птица Виа Понтика. Парк ће бити ограђен заштитном оградом са ознакама да се тамо налази заштићена територија. Осим очувања парка, важно је такође радити на популарисању тог благодатног предела.

"Предвиђена је изградња информационог павиљона недалеко од музеја чувеног Алаџа манастира, јер већи део туриста долази овде управо због њега – објашњава гђа Јулија Тумбаркова. – Идеја је упознати посетиоце са природним парком и његовим јединственим богатствима. У павиљону ће бити размештена и лабораторија где ће радити научници биолози и орнитолози. Важно је да промовишемо парк "Златни пјасци" на приступачан начин. У ту сврху смо разрадили и три програма за све старосне групе посетилаца. Тренутно радимо на видео споту и плакату који ће представљати птице на територији парка."

Да ли ће се службеници природног парка "Златни пјасци" успешно супротставити снажном урбанистичком притиску који прети опстанку парка, сазнаћемо после коначног извођења пројекта.

Превод: Александра Ливен
По публикацията работи: Лина Иванова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Покренута петиција за проглашење првог морског резервата у Бугарској

Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..

објављено 31.10.24. 07.30

Гласање у дијаспори без већих изненађења

Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..

објављено 30.10.24. 11.50
Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00