У бугарским планинама има много малих градова који одишу старином и духом прошлости. Они су испуњени романтиком херојских подвига и идилом мирног живота у природи. У овим сликовитим и колоритним местима историја, природно окружење и урбани развој хармонично коегзистирају и она постају све привлачнија за људе који желе да уживају у одмору далеко од великих одмаралишта и центара.
Једно од тих места је Берковица. Град није великих димензија, али је многима познат по имену великог бугарског писца Јордана Радичкова, популарном и самосвојном дувачком оркестру и бројним фестивалима. Петја Генова, задужена за везе општине Берковица са јавношћу‚ веома поетски описује свој град:

„Древна и савремена Берковица смештена је у недрима западног дела Старе планине, испод врха Ком. Обасјана је топлим планинским сунцем, а окружена густим буковим, боровим и кестеновим шумама чија свежина испуњава плућа. Близина ових нарочито лепих у свако годишње доба шума, кристални поточићи, планински ваздух који одише мирисом биљака и чистоћом стварају оазу спокоја, тишине и чисте незатроване природе. Гледана са врха Ком, Берковица је као градић на длану, као огроман зелени ћилим ишаран белином кућа и црвенилом кровова. Прва историјска сведочанства о животу на тим просторима потичу из првог миленијума пре нове ере, када је овде обитавало трачанско племе трибали. У 18. и 19. веку Берковица се претворила у привредно средиште са развијеним занатлијством, а прави економски и културни успон град је доживео у другој половини 20. века. Изграђене су гимназија и столарска школа која је прва стручна школа у Северозападној Бугарској - 2009. обележила је 100 година постојања. И дан данас Берковица је један од културних центара у овом делу земље. Зову је „градом фестивала”. Овде се одржавају међународни дечији фестивал „Лаковане ципеле”, Беркрок фестивал и фолклорни фестивал „Стара планина пева и игра”.

Беркрок фестивал је нарочито популаран међу љубитељима рок музике у Бугарској. На њему је до сада наступало преко 100 група из земље и иностранства. Посебна атмосфера фестивалских дана привлачи бројне домаће и стране госте свих узраста. Сцена је подигнута на великој пољани у центру Берковице. Овде долазе како стари рокери да би послушали своју омиљену музику‚ тако и млађи љубитељи нових праваца у овом музичком стилу. Гостујуће бугарске и стране групе претварају Берковицу у својеврстан Вудсток.
Познаваоци и поштоваоци стваралаштва Јордана Радичкова чије су књиге преведене на више десетина језика и који је у бугарској књижевности мајсторски дочарао атмосферу својеврсног националног „магичног реализма”, у Берковици могу видети занимљив споменик писцу. Он је назван „Дрво живота”. Израђен је од дрвета у коме су уклесане сцене и јунаци из дела Радичкова као и црква у његовом родном селу Калиманци, у околини Берковице. У граду ће се остварити и велики пројекат изградње зимског спортског центра који ће привући још више туриста. За љубитеље планинарења изграђене су обележене екостазе и постављене клупе за одмор.

„Кад неко дође у Берковицу, може схватити прави смисао речи „Бог је даровао Бугарима кутак Раја” – наставља Петја Генова. - Природа нам је лепа, а историја древна‚ тако да човек има шта да види. Дивно место за шетњу и одмор је локалитет Хајдучки водопади. Пут до њега пролази кроз шуму и туристи заиста могу осетити дух праве природе. Призор пенушаве воде која се спушта кроз зеленило дрвећа, чини јединствени доживљај. У западном делу Старе планине уздиже се врх Ком /2.016 м/. Овде су шуме толико простране и зелене, да се тешко могу обухватити погледом. У правцу бањског центра Вршец налази се Клисурски манастир. Он је четврти по величини у Бугарској и омиљена дестинација туристима. А на једном брежуљку, скоро у центру града, налази се предео Калето са археолошким наласцима из римског доба. Са највише тачке брежуљка открива се призор на цео град.“

Превела: Мрина Бекријева