Избор професије – дилема између прагматизма и креативности

објављено 26.10.09. 10.26

„Како изабрати професију?” питање, које стоји пред свим младим људима, који остављају иза себе безбрижно детињство и улазе у свет одраслих. Скоро половина живота људи пролази у раду, тако да је неизбежно да пут ка срећи пролази и кроз правилан избор професије. Нека деца знају шта желе да постану још од малих ногу, али већина њих, чак и када порасту дуго лутају и често остају незадовољни радним местом цео живот. Осим са жељама, избор треба бити усклађен и са индивидуалним способностима, уверавају психолози. Често се у те судбоносне тренутке укључују и родитељи, али нису увек добри саветници. Највећа грешка родитеља је ако покушају да наметну деци своје неиспуњене амбиције. Постоји друга категорија младих људи, који бирају професију, у којој могу да комбинују креативност са прагматичном свакодневницом. То је избор Денице, која је тренутно у трећем разреду средње Националне школе за лепе уметности „Академик Илија Петров”, на смеру ликовне уметности.

„Смерови у нашој школи су Ликовна уметност, Скулптура, Графика, Компјутерска графика – каже она. – Ја изучавам ликовну уметност, али када завршим планирам да се определим за дизајн, или реклама.”

Објашњење Денице за то је, да колико и да жели да слика, само од тога неће моћи да се издржава. Слично је и мишљење доцента Јохана Јотова, професора графике на Националној ликовној академији. Он је члан и школског одбора у школи Денице, и његов син такође иде у ту школу.

„Истини за вољу сваке године опада интересовање за нашу професију – каже доцент Јотов. – Све мање деце конкурише, у односу на претходне године. Раније је рад уметника, њихов положај у друштву био потпуно другачији. Уметник је био поштован. Сада у времену тржишне економије ствари су се знатно промениле. Уопште није рентабилно да данас један уметник ради само у својој сфери. С друге стране, уметник може да посвети сву своју енергију и страст цртању, а плодови његовог рада да буду оцењени тек када он оде са овог света. Тако да лепе уметности – сликарство, графика, вајарство, постају доста аристократско занимање и човек треба заиста бити одан уметности, како би наставио са радом и усавршавањем. Мој син се сасвим логично определио за графику, помоћу које може да се афирмише у више сфера. У школи се изучавају класичне графичке технике, али и неке савремене форме и методе у финој графици, као и дигитална графика и дигитална штампа. То му је добра основа на којој може да надграђује своја умећа.”
Марија Ландова, директор Националне школе за лепе уметности, је оптимиста у погледу будуће професионалне реализације својих ученика. Она се аргументује овако:

„Широко распрострањена је идеја да је уметник човек са беретком, који држи палету и црта пејзаже негде на Монмартру, али то је права заблуда. Уметника има свуда, цео наш свет је плод њиховог рада. Од обуће и одеће до ствари које су веома битне, које нас окружују уложена је нечија креативност. Када заврше, многи наши ученици баве се дизајном. Такође раде и у рекламним агенцијама. Не може свако ко ради са компјутерима да пројектира модел или да направи рекламу. За то је потребан човек који мисли креативно и има таленат, какви су наши ученици. То је оно што одликује нашу школу. Још од првог дана наша деца се уче да буду креативна. Свака школа припрема ученике за живот, обучава их да мисле, а код нас деца не само мисле, већ и измишљају нове ствари, што је квалитет вишег нивоа. Пракса показује, да када заврше, они су цењени професионалци свуда у свету. На пример, једна веома утицајна рекламна агенција, којој је седиште у Лондону, а у Бугарској има представништво, направила је конкурс за израду разгледнице. Наши ученици су изненадили Енглезе до те мере, да су они позвали неколико деце, која још увек нису завршила школу, да раде код њих. Тј. креативност је веома тражена роба и веома важна предност ученика који заврше лепе уметности. Наши ученици немају само укус, не само могу да цртају, већ и могу да измишљају, да праве нове ствари. А пошто они користе универзални језик – језик пластичне уметности, они се уписују успешно на све високе школе. Они нису продукт неке локалне културе, и због тога су уважаван кадар у целом свету.”
Превео: Дарјан Бојков

По публикацията работи: Красимир Мартинов

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Избор професије – дилема између прагматизма и креативности

Више из ове категориjе

Житељи приморског града Черноморец „закључавају“ море

Кувано вино, сурвачке и панорамски точак – дух Божића у Софији

Шта предвиђа буџет ЕУ за 2025. годину?

Љубитељи плетења се удружују како би очували традиционални занат

Грађани траже хумане услове у градским прихватилиштима за животиње