На дан бугарског свеца Св. Јована Рилског, бугарски лекари и здравствени радници обележавају свој професионални празник. Осим повода за славље, међутим, овај дан је и повод за свођење биланса о нивоу бугарског здравства, квалитету здравствених услуга, једнаком приступу профилакси и лечењу, као и о самопоуздању бугарских лекара и медицинских сестара. Неоспорива је чињеница да постоји велико незадовољство стањем здравствене сфере у Бугарској, које деле како пацијенти, тако и лекари и остали медицински радници. Речено медицинским терминима, стрес изазван здравственом реформом која је започела још 1997. године, а која није завршена ни данас, довео је до инфарктног стања како раднике у систему, тако и оне који користе здравствене услуге. Ситуација је парадоксална. С једне стране, многе бугарске болнице су последњих година опремљене савременом апаратуром, повећана је квалификација лекара, све више специјализаната завршава специјализацију у иностранству… С друге стране, пацијенти су и даље мишљења да је здравствена заштита на ниском нивоу и често се жале на корупцију међу лекарима. Многи лекари пак наводе да њихов рад није довољно награђен. Уосталом, ниске плате у сектору су и један од разлога да многи лекари специјалисти траже посао у иностранству. Тај процес је нарочито изражен после 2007. године када су бугарске медицинске дипломе постале признате у свим чланицама Европске уније. Бугарски лекарски савез је са забринутошћу нагласио да се већ осећа дефицит кадрова у здравству, а само 8 одсто лекара су млађи од 45 година. За годину дана је око 400 лекара само из Софије отишло на рад у иностранству. Наша земља већ осећа недостатак специјалиста, на пример педијатара. Све мање студената медицине жели да специјализује педијатрију. Земља је на ивици критичног минимума и по броју клиничних патолога, опет због ниског нивоа плата у том сектору. Тренутно у Бугарској има свега 150 активних патолога, а већина од њих је пред пензијом. У земљи се осећа и оштар недостатак медицинских сестара. Бугарска је једина земља у Европи у којој је број сестара мањи од броја лекара, а разлог су опет ниске плате. Велики проблем за пацијенте представља профилакса обољења од социјалног значаја, као што су кардиоваскуларна обољења, дијабетес и остеопороза.

„На велику жалост, у Бугарској последњих година две трећине средстава за здравство иде на финансирање болница, уместо за профилаксу, каже др Надежда Тодоровска. - Велика средства се дају за реновирање, намештање, опрему и болничко лечење. То изазива велике сумње у оправданост тих трошкова, док је за нашу земљу тренутно од пресудне важности да више средстава иде у профилаксу и примарну здравствену заштиту. Изузетно погрешно је и мишљење да је реформа предболничке здравствене заштите која је започела пре десет година успешна. Јер многи од такозваних породичних лекара имају по 2.000–3.000 пацијената и немају услове да испуњавају обавезе према њима“.

Превео: Георги Стојчев