Другог дана по Васкрсу - на Светли уторак, у родопском селу Момчиловци одржава се традиционална литија. Установио ју је атонски јеромонах Григориј, који је у Момчиловци дошао 1837. или 1838. године и основао прву црквену школу. Верницима је он..
Историјски музеј Велинграда поседује у Бугарској највећу колекцију и изложбу шараних јаја воском. Велику заслугу за очување ове традиције има Марија Малчева, која је не само сачувала, већ и пронашла и спасила од заборава узорке шара на ускршњим јајима..
Девојке обучене у лепе ношње карактеристичне за Габрово и његову околину (средишњи део северне Бугарске), са венцима на главама и корпама пуним цвећа у рукама продефиловаће данас уличицама Етнографског музеја на отвореном „Етар.“ Оне су полазнице..
Бугарска православна црква и верници данас славе Благовести – дан када се хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће родити сина Божјег. Данас, након две године пандемије коронавируса, незадовољни,..
Резултати квиза Радио Бугарске су недвосмислено показали да су корисници сајта добро упознати са пролећним обичајима у Бугарској и пре свега са оним везаним за месец март и Баба Марту. На питање „Ко је Баба Марта – добра вила, вештица,..
Данас, 12. марта, у Бугарској се обележава један од најомиљенијих црквених празника – Тодорова субота, која увек пада у прву суботу Великог Васкршњег поста. Данашња субота се у православном свету назива Тодоровом јер је посвећена Светом Великомученику..
И ове године су бугарска деца расута широм света испоштовала традицију израде мартеница за 1. март. Импровизоване радионице за израду мартеница своја врата најчешће отварају у бугарским допунским школама. „Али је ових дана све некако..
Кад март и пролеће закуцају на врата, сваки Бугарин зна да је поново дошло време за мартенице. Реч је о једном од симбола пролећа, амајлији од црвеног и белог конца коју људи једни другима поклањају верујући да ће им она донети здравље, срећу и..
Често говоримо да су пуњене паприке, мусака, гравче на тавче и ђувеч наша традиционална бугарска јела, али мало ко зна да су главни састојци у њима на нашу трпезу доспели тек у 19. веку из Америке. Управо то је подстакло културолога Петју..
У православној традицији се кувано жито, које се као обредно јело припрема за парастос покојницима, зове кољиво. Поред Задушница, кољиво се припрема и када се у храмовима на поклоњење верницима излаже чудотворна икона. Жито се, по правилу, кува у суботу..
