До краја јануара 2018. године у изложбеним просторијама Националног археолошког музеја у Софији посетиоци могу да виде изложбу под насловом „Злато и бронза. Метали, технологије и односи у источној Европи у бронзано доба.“ Изложба се одржава у организацији Националног археолошког института при Бугарској академији наука и Института за оријенталну и европску археологију при Аустријској академији наука. У оквиру истог пројекта почетком ове године је у Музеју историје уметности у Бечу представљена изложба „Прво злато. Ада тепе: најстарији рудник злата у Европи.“ Разлика међу две изложбе је у томе што ће на изложби приређеној у Софији бити изложено више предмета – преко 600, углавном из фондова 29 археолошких и историјских музеја у земљи. Ево шта је рекао доц. др Христо Попов, кустос изложбе и заменик директора Националног археолошког института:
Идеја нам је била да представимо резултате позамашног научног пројекта на чијој реализацији већ годинама радимо заједно са аустријским колегама и представницима различитих бугарских и међународних институција које истражују Ада тепе – рудник злата из бронзаног доба у околини данашњег Крумовграда. Циљ нам није био да само покажемо лепо поређане предмете него да скренемо пажњу на историју. У те сврхе смо снимили филмове, направили смо дигиталне реконструкције које ће у једном ширем и адаптираном облику визуализирати информацију коју нудимо.
Доц. Попов објашњава из којег доба потичу изложени предмети и које сфере друштвеног развоја представљају:
Бронзано доба за данашњу Бугарску обухвата период од друге половине 4. миленијума пре Христа до друге половине 2. миленијума пре Христа, дакле, у питању је период који је трајао отприлике 2.300-2.400 година, а који се дели на рано, средње и позно бронзано доба. Овај период карактерише појава нових технологија и материјала. Ово је први период у историји човечанства у којем почиње мешање метала. Појавиле су се и прве легуре – мешањем арсена и бакра добили су арсенску бронзу, а мешањем калаја и бакра добијена је тврда легура – калајна бронза која је у потпуности потиснула камен као материјал за израду предмета. Ово гомилање ресурса и богатства, што претпоставља контролу над одређеном врстом минерала, условљава стварање социјалне диференцијације, односно високог сталежа – реч је о људима који располажу овим ресурсима и на неки начин контролишу њихову дистрибуцију. Развој одређених технологија и занимања, као што су професија рудара, металурга и ливничара стекли су велику популарност и добили на значају пошто су они обезбеђивали основне предмете и материјале потребне за нормално функционисање друштва.
Мачеви, секире, калупи за њихову израду, фигурице од кости, оклопи, попрсја, златни накит и многи други предмети који су се користили у свакодневном животу могу се видети на изложби. Како научници објашњавају чињеницу да су пре више хиљада година израђивани толико фини предмети?
Укус, естетика и високо технолошке вештине. Дакле, није реч о једнократном чину, односно процесу који се одједном догодио, категоричан је доц. Христо Попов. У питању је период који је потрајао читавих 2.300 година, дакле реч је постепеном нагомилавању знања и вештина, технолошком напретку који се огледа у различитим предметима.
Постоји процес током којег су ретки метали попут злата и сребра постали симбол бољег друштвеног положаја људи који су их налазили, обрађивали и поседовали. На изложби смо покушали да скренемо пажњу на то да су сви ти предмети, неки од којих су се преносили с колена на колено, повезани са поседовањем одређених занатских вештина и инструмената, а то свакако истиче положај њиховог власника.
О изложби је доц. Попов рекао:
Многи предмети привлаче пажњу посетилаца. Тако, рецимо, слитак који представља веома редак предмет. У овом делу Европе Бугарска је земља у којој је пронађено највише таквих предмета. Камени калупи за изливање бронзаних предмета, који су пронађени у селу Побит Камак код Пазарџика, а исто тако и несвакидашње Влчитранско златно благо које је највеће благо из бронзаног доба у Европи.
Изложба „Злато и бронза. Метали, технологије и односи у источној Европи у бронзано доба” је део календара културних дешавања предвиђених током Бугарског и Аустријског председавања Саветом ЕУ 2018. године.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваФотографиjе: БГНЕС
