Прошло је 100 дана управљања друге владе Бојка Борисова и владајућа гарнитура је мишљења да је отворила „широки фронт реформи“, упркос критикама опозиције и бизниса да оне недостају. Једне од најнеопходнијих су реформе у области судства, борбе против корупције на високим нивоима власти и организованог криминала. Без обзира на благи тон у извештају ЕК у оквиру Механизма за сарадњу и верификацију, препоруке су категоричне.
„Овај извештај се мора разматрати као посебан кредит поверења, изјавио је у интервјуу Радију Бугарска министар правде Христо Иванов. - Морамо имати у виду да је камата на овај кредит веома висока. Ако у одређеном року не спроведемо довољно видљиве и суштинске реформе, убеђен сам да ће уследити веома критичан извештај.“
Прва од укупно 16 препорука везана је за функционисање Високог савета судства. Поново се указује на препоруку Венецијанске комисије у погледу сукоба интереса – не може да јавни тужиоци и иследници учествују у доношењу одлука о унапређењу судија.
„Штавише, у овом органу и политичка компонента има већину над судијском, наставља министар Иванов. - Чланови Високог савета судства које бира парламент доминирају над представницима судија, а на тај начин се ограничава судска самоуправа. Постоји јасан међународни стандард који каже да одлуке о унапређењу судија доноси орган, у којем већину чине судије које су изабрале судије. Међутим, реорганизација Високог судског савета има и друге димензије. Он мора да први пут формира тужилачко-иследнички колегијум. На тај начин се пружа могућност за колективни процес управљања у области јавног тужилаштва. Ово ће бити почетак изградње новог управљачког модела тужилаштва како би се повећала његова ефикасност. То је и један од главних циљева Стратегије реформе судства. Даље - реорганизација Високог савета судства мора ићи паралелно са реорганизацијом управљања судовима.“
Права судска реформа питање је политичке и институционалне одговорности, убеђен је министар правде Христо Иванов и као пример наводи усвајање Стратегије реформе судства у парламенту:
„Видели смо у парламенту да се приликом усвајања Стратегије реформе судства формирала, да тако кажем, „коалиција невољних“. Испоставља се да када је реч о једној намери, сви у парламенту би желели да „стану испод заставе судске реформе“. Нико не би желео да буде у улози опозиције реформама судства. А то показује да нема никаквих разлога да се у парламенту не формира уставна већина која је потребна за део реформи које се односе на реорганизацију Високог савета судства. Да ли ће се формирати „коалиција вољних“ за спровођење реформи, какву смо имали при усвајању судске реформе? Видели смо да нема разлога да се не формира уставна већина. Питање је да се морамо фокусирати на одговорне задатке од националног значаја и ту није важно ко је већина, а ко опозиција. Можемо ли да реформу судства поставимо као национални приоритет, без обзира на то ко је на власти ? Видећемо!“
Министар Христо Иванов је прецизирао да се Стратегија реформе судства односи на период од седам година. „У њој се ни на који начин не каже да током једног бурног лета можемо реформисати судство“, рекао је он, појаснивши да се овог лета очекује усмени извештај Европске комисије. Очекиване промене се морају десити на многим нивоима. У Стратегији се описује читав пакет реформи управљачког модела судства који укључује нову организациону структуру тужилаштва, нови модел управљања судовима, израду нове казнене политике јер се, по речима министра Иванова, у борби против криминала још увек примећује „значајна конјунктурност“.
Превод: Албена Џерманова, Марина Бекријева
