16. октобра пре 100 година изведен је први борбени лет у Европи. Извршили су га бугарски пилоти за време Првог балканског рата. Средином октобра 1912., на широком фронту од Црног до Јадранског мора спроводиле су се замашне војне операције уз учешће око милион војника. Дописници и војни стручњаци из свих крајева света пажљиво су посматрали ток окршаја у којима се већ назирао прототип модерних војних операција за време предстојећег Великог сукоба у вези са новом поделом територија. Ускоро би се почело говорити и писати о операцијама борбених авиона.
У војно-техничком погледу Бугарска је била озбиљно припремљена обзиром да је рачунала претежно на вештине, а не на бројчану премоћ над Османском војском. Годину дана пре тих догађања у Северној Африци се већ појавила нова војна сила – авијација, која је успешно испробана у Италијанско-турском рату 1911-1912. године. Бугарска команда је сагледала велике перспективе те нове врсте оружја, а у нашој земљи није недостајало храбрих и талентованих људи, спремних да се професионално баве у тој области.
У лето 1912. ради обуке у Француској је боравило тројица бугарских пилота - Симеон Петров, Христо Топракчијев и Никифор Богданов. Французи нису пропустили да нагласе њихову храброст и вештине. Симеон Петров је чак успео да слети авионом чији се мотор покварио, а касније је заједно са својим француским колегама разрадио и методу слетања са угашеним мотором. Он и Луј Блерио извели су први ноћни лет у историји Француске. У Француској су издате и поштанске разгледнице са ликом Петрова и Топракчијева. У септембру исте године Симеон Петров је постао командант прве авијацијске јединице бугарске армије. На почетку рата Бугарска је имала само два авиона и два осматрачка балона. Међутим, број авиона се током рата брзо повећао и достигао 29.
16. октобра изнад опкољеног једренског утврђења изведен је први бугарски борбени лет авионом „Албатрос” – немачке производње. Био је то извиђачки лет. Пилотирао је поручник Радул Милков, а извиђач је био официр Продан Таракчијев. Мисија је била успешна иако ризична, јер су тада авиони летели на малој висини. Када су слабо информисани турски војници видели да им се приблиближава ово крилато чудовиште успаничили су се и обузео их је ужас. Приликом повратка догодио се инцидент – на аеродрому се шасија авиона сломила. Ускоро после овог лета војници су се присетили легенде о бугарском мајстору Манолу кога је турски султан затворио у мунари Султан Селим џамије у Једрену. Мајстор је направио крила и успео да излети из мунаре. Тако се поново нашао на слободи.
Авијација се брзо разрасла и већ у првом периоду рата /октобар-новембар/ изведено је неколико десетина борбених летова. Недуго после тога уследила су и бомбардовања из авиона на позиције противника, а бомбе су бацали ручно чланови посаде. Повећан је и број пилота – у то време било их је 26. Половину њих чинили су странци-добровољци из Италије, Русије, Француске и Велике Британије. То је био почетак романтичног периода борбене авијације у којој је свакако било места за храбре људе који желе да остваре подвиг, али и који су жељни авантуре – исто као витезови у Средњем веку. Ближило се време витешких двобоја почетком предстојећег светског рата када би један против другог стали хероји као што су немачки пилот Рихтхофе, познат под надимком „Црвени барон” и Француз Рене Фонк. А негде крајем тог рата велике ваздушне борбе и бомбардовања циљева на земљи били би сурова реалност, у којој је људски живот безначајан, а преживели витезови би схватили да су ударили темеље масовног уништења из ваздуха...
Почетак Првог Балканског рата заиста је био прво „витешко време” за пилоте из неколико земаља. Прво бомбардовање из авиона у том рату – на једренско утврђење – извршила је бугарско-италијанска посада. Ризици нису били мањи од оних у време крсташких ратова. Крхки авиони летели су на малој висини, са малом брзином – до 80-85 километара на сат. Међутим, сасвим ускоро они би се показали "немоћним" пред оружјем непријатеља за циљеве у ваздуху. Живот је изгубио Христо Топракчијев, али не у борби против непријатеља. Постао је жртва временских неприлика и нестабилне технике. 19. октобра узлетео је да би тестирао један тек што набављен авион који је он лично усавршио. Недуго после узлетања авион се срушио и разбио.
Овај рат није био само време за подвиге ваздушних витезова. 30. октобра први пут је у борбеном лету учествовала жена. Била је то Рајна Касабова – болничарка-волонтер. Учествовала је у лету изнад Једрена као посматрач и из авиона бацала летке са апелом за обустављање бесмисленог отпора и крвопролића.
На десетине борбених летова изведено је и у другом периоду рата – у зими и пролеће 1913. Тада су три авијацијске јединице деловале на три фронта: опкољеном једренском утврђењу, Чаталџи – у близини Истанбула и Булаиру. Посебно се издваја трећа јединица. Она је бомбардовала турски комуникациони центар на Галипољу, а извршила је и извиђачки лет изнад азијске обале Дарданела. Тако је први пут у историји изведен међуконтинентални борбени лет иако на кратком растојању, обзиром да су код Дарданела Азија и Европа у суседству.
У романтичном периоду борбене авијације Бугарска је имала значајан допринос којим се бугарски народ оправдано поноси и данас. Бугарски пилоти су учествовали у биткама и касније и показали велику храброст, посебно у Другом светском рату . И увек су били прави витезови – одмеравали су снагу са наоружаним непријатељем, али никада нису учествовали у бомбардовањима цивилног становништва. Тиме се бугарски народ такође може поносити!
Превод: Албена Џерманова
