Празник Светих Ћирила и Методија – твораца старословенског књижевног језика и словенске писмености, оличење је духовности бугарског народа и целе Европе. Наслеђе двојице браће и данас има огромну улогу у културном развоју европског континента. Ћирило и Методије су још крајем 9. века проглашени за свеце, а први подаци о обележавању њиховог празника потичу из 12. столећа.
Научници још увек ломе копља око тачне године стварања словенског писма које је вероватно плод дугогодишњег рада. Међутим, прихваћено је да је оно створено 855. године према сведочанствима средњовековног бугарског духовника и писца Црнорисца Храброг у његовом делу „Сказаније о писменех“. Ћирило је саставио прво словенско писмо (глагољицу). Слова азбуке су најчешће комбинација три основна хришћанска знака – троугла, крста и круга. Данас научници претпостављају да је глагољица састављена у манастиру Св. Полихрона у Малој Азији. За ово доба везује се и превођење најважнијих хришћанских богослужбених књига. Глагољица је касније модификована од неких од ученика Ћирила и Методија да би била лакша за употребу, а из ње се касније развила нова азбука која је у част Константина Филозофа, познатијег као Светог Ћирила, названа ћирилица.
Године 863. Ћирило и Методије су са својим ученицима стигли у престоницу Велеград Великоморавске кнежевине кнеза Растислава, где их је на молбу кнеза послао византијски цар Михаило III да би проповедали хришћанску веру на словенском језику. Задатак је био велик и деликатан. На подручју простране Растислављеве државе немачко свештенство је ширило хришћанство на латинском језику. У Моравској су двојица браћа имала пуну подршку кнеза Растислава. Током своје мисије међу Словенима она су се бавила просветитељским радом и активним превођењем богослужбених текстова са грчког на словенски језик, ударила су темеље Великоморавској књижевној школи, увела општа богослужења - јутрење, повечерје и литургију. Током трогодишњег боравка у Великој Моравској словенски мисионари су припремили велики број ученика. У пролеће 867. године они су отишли у Константинопољ да би увели своје следбенике у црквени чин. На путу за Рим где су били приморани да иду и да пред папом бране свој рад, Ћирило и Методије су се извесно време задржали на двору панонског кнеза Коцеља где су такође вршили своју мисију. Стекавши и ту много ученика, они су затим отпутовали у Венецију, где је Константин Филозоф водио оштру полемику са латинским клером о тзв. тројезичној догми, према којој су постојала само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински. Латински свештеници су се навалили на њега „као вране на сокола“, али је здравом логиком, дипломатском вештином и непобитним аргументима Константин Филозоф победио противнике словенског богослужења. Он је на сјајан начин одбранио право на постојање словенске писмености и књижевности. У Риму је папа Хадријан Други свечано дочекао Ћирила и Методија, захваљујући донетим моштима римског папе Климента I, које су они током своје мисије међу Хазарима нашли на Криму код Херсона. Папа Хадријан II је благословио словенске књиге и дозволио словенским просветитељима да наставе богослужење на црквенословенском језику, па чак је сам одржао литургију на њему у катедрали Светог Петра. Тако је коначно добијено одобрење римског папе за употребу старословенског језика у цркви.
У Риму се Константин разболео и замонашио у једном грчком манастиру, узевши монашко име Ћирило, што значи Господњи. Упокојио се 14. фебруара 869., у 42. години живота. Папа Хадријан је за сахрану Светог Ћирила предложио место за свој гроб, али је Методије желео да испуни мајчину вољу и да пренесе мошти свог брата у домовину. Међутим, због упорног инсистирања народа и свештенства у Риму да свети Ћирило нађе вечни мир у Вечном граду, Методије је предложио да он буде сахрањен у древној базилици Светог Климента.
Свети Ћирило је свечано сахрањен првобитно у доњем делу храма, са десне стране олтара. У Риму је 1881. године први пут прослављена успомена на солунску браћу Ћирила и Методија. Поводом ове годишњице, у базилици Светог Климента је уз финансијску подршку неколико земаља изграђена параклиса, у којој се чувају мошти Светог Ћирила. Већ неколико деценија се сваке године у параклиси и у доњем делу базилике Светог Климента служи литургија.
Папа Хадријан је Методија приликом његовог другог боравка у Риму рукоположио за моравскопанонског архиепископа и тако је он постао први словенски архиепископ. Све до своје смрти 6. априла 885. године, Методије је ширио хришћанску веру међу словенима у Моравској, а сахрањен је у саборној цркви у Велеграду. Према житију „његово тело лежи у великој моравској цркви, с леве стране, у зиду иза олтара Свете Богородице“. После Методијеве смрти у Моравској је забрањена словенска литургија, а ученици Свете браће су протерани из те земље. Пет њихових ученика – Климент, Наум, Сава, Горазд и Ангеларије стигло је у Бугарску. А бугарска држава је створила услове за процват словенске писмености и културе која се брзо ширила по словенском свету.
Велико признање апостолском и културном раду Свете браће Ћирила и Методија је њихово проглашење за заштитнике Европе 31. децембра 1980. године од папе Јована Павла Другог. Својим делом солунски просветитељи су створили духовни мост између источних и западних традиција, а њихов допринос верском и културном уједињењу Европе је и дан данас неоспоран.
Превела: Марина Бекријева
По публикацията работи: Радослав Славов
Последвайте ни и в
Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!
