Током најврелијих дана, средином јула, Бугарска православна црква и верници прослављају празник Свете Великомученице Марине, у народу познате као Огњене Марије (Марине). Великомученица Марина примила је хришћанство када је имала 12 година. Пошто нису могли да сломе њену веру, у време владавине цара Диоклецијана (289. године) посекли су је мачем када је имала 16 година. За бугарски народ је ова светица симбол небеске ватре, заштитница жетве, њива и сетве. Ова веровања доводе се у везу с паганским традицијама – врући дани средином јула су из давнина обележавани као празник у част огњене стихије и сунца. Света Великомученица Марина је такође заштитница вода и јужног дела Бугарског приморја. Тим поводом су у Пловдиву верници дочекали и поклонили се моштима светице. Мошти Свете Марине биће изложене у храму Свете Марине у Пловдиву током 3 дана.
Првог маја 1879. године у оптицај су пуштене прве бугарске поштанске марке које су у то време звали „сантими,“ јер им је номинална вредност износила 5 сантима. На марки је приказан усправљен лав са круном на глави као симбол храбрости и борба..
„Благословен Цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висини!“ (Лука 19:38) Овим одушевљеним усклицима, на које Црква подсећа на празник Уласка Господњег у Јерусалим, дочекали су Исуса Христа са надом у благостање и вечни живот..
Осам дана пре Васкрса славимо Лазареву суботу. То је први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, а затим следе Цвети и Васкрс. Празник, који је у народу познат као Лазаревдан,је покретан, али увек пада у суботу пре Страсне..
Бугарска православна црква и верници обележавају Велику суботу – дан на који Слово Божје лежи као мртво тело у гробу, али упркос томе спасава свет...
„Победа нас смрћу, коју је Богочовек Господ наш Исус Христ одржао над тамом и свом свепогубном силом зла, врхунац је највише манифстације Божје љубави..
Сваке године са великим узбуђењем ишчекујемо најрадоснији хришћански празник – Васкрс, који симболизује победу вечног живота над смрћу, светлости..