Суштина крађе електричне енергије се умногоме променила током последњих година. Забележен је озбиљан технолошки помак што се тиче уређаја за мерење потрошње струје, тако да манипулисање струјомерима није више толико једноставно. Постоје сумње да су међу крадљивцима струје бивши радници енергетских компанија који имају одговарајуће компетенције. Овим речима је Иван Иванов, председник Регулаторне комисије за енергетику у водопривреду Бугарске, описао проблем неовлашћене потрошње струје током дискусије чији је главни задатак био да јавност упозна са свим тачкама гледишта како би се израдили предлози закона о хитним изменама Закона о енергетици. У разговорима су учествовали министар енергетике Теменушка Петкова, чланови различитих посланичких група, представници електроенергетских компанија ЧЕЗ, „Енерго-Про“ и ЕVN. Валентин Николов, потпредседник Парламентарног одбора за енергетику, изразио је спремност за разматрање конкретних предлога за законодавне измене, јер нам друштво нема више стрпљења и разумевања за крадљивце струје и делова мреже за пренос електричне енергије.

Ко краде електричну енергију? Према подацима Регулаторне комисије за енергетику и водопривреду, Роми краду испод 10% струје, док више од 50% крађе струје откривено је у пословним организацијама, хотелима, фабрикама, ресторанима и другим објектима који имају велику потрошњу електричне енергије.

Ово је друга по реду расправа посвећена овој теми. Претходна је одржана 2016. године. Три године касније извршене су многе промене које пружају наду да није немогуће да се крађа струје сведе на минимум уз подршку државе. Људи сматрају да би Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду могла да стане на пут крађи струје, али је улога енергетског регулатора да доноси правила за мерење количина потрошене струје, а исто тако и да утврди начине и правила за поновно израчунавање потрошене, али неизмерене електричне енергије, објаснио је Иван Иванов и додао:

Најчешћи прекршаји су манипулисање шемом повезивања струјомера и самовољна прикључења. Израчунавање количина потрошене струје врши се у зависности од конкретног случаја, а рок који Комисија даје за измирење трошкова код првог случаја је 90, док је код другог 180 дана. Износ који треба да плате како би надокнадили штету електроенергетским компанијама креће се од 1.000 до 10.000 лева (500-5.000 евра). Хоћемо да вас уверимо да Комисија не покушава да омаловажи проблем крађе струје, али уједно с тим тражимо неки средњи пут. Стога тежимо да казне које одређујемо буду праведне, сразмерне и одвраћајуће. Али нису казне начин да се крађа струје трајно смањи, већ су коришћење технолошких могућности које нам дају савремена електрична бројила и цена, односно начин обрачуна неовлашћено коришћене електричне енергије. Из извештаја једне од електроенергетских компанија постало је јасно да је као последица одвраћајућих мера крађа струје из њене мреже опала за више од 30%. Поред тога, један од електродистрибутера је уградио милион нових бројила која омогућавају даљинско очитавање потрошње електричне енергије, а што је смањило број покушаја крађе. Ови уређаји имају детекторе који евидентирају покушаје манипулације на основу којих екипе компаније и полиције на лицу места састављају записник а већина потрошача се одлучи да плати казну како не би дошло до покретања поступка. То би могло да буде решење проблема неовлашћеног коришћења струје у дугорочном плану.