Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Жене које су оставиле отисак у срцу песника Христа Ботева

Лик великог песника, публицисте и револуционара задобија нове димензије у издању посвећеном његовим музама

Описују жене које су дотакле најнежније жице душе генијалног песника Христа Ботева као запажене и продуховљене. Оне су не само лепе и интелигентне, него и посвећене високим идеалима. Које су оне и зашто су остале у песниковој сенци? Из оно мало биографских података којима данас располажемо, у некој мери можемо да направимо портрет његове супруге, Венете. Више година су покушавали да нас увере да је генијални бугарски песник и револуционар био у таквој мери одан идеји о ослобођењу Бугарске од турског ропства да му у срцу није било места за љубав према жени. И као доказ тих тврдњи његови истраживачи су наводили песму „Мојој првој љубави“ у којој песник каже својој драгани да не може да мисли на љубав док му народ пати под туђим јармом. Али ако продубљеније истражимо Ботевљево стваралаштво, отркићемо љубав у свим њеним димензијама. Управо таква је била и идеја издавача Пламена Тотева који је поново објавио збирку песама свима нама омиљеног уметника из доба националног препорода, настојећи да читаоцима разоткрије љубав која је инспирисала стварање сваког стиха:


„У књизи коју смо насловили „Мојој првој љубави“ према чувеној Ботевљевој песми, објављујемо и све остале његове песме и причамо како су оне створене. Укључили смо и истраживање Људмиле Габровске које прича о женама у животу Христа Ботева. Покушали смо да иза лика који нам је познат из уџбеничке грађе откријемо човека и његове емоције. Истражујемо и околности које су га надахнуле да крене управо овим путем и да напише управо ове песме.“

По речима Пламена Тотева међу бројним биографијама Ботева нема ниједне која разоткрива жене које су инспирисале песника и прича о њиховом значају за културни развој Бугарске. У новој збирци на бази аутентичних историјских извора Људмила Габровска гради са посебном прецизношћу на бази докумената, ликове жена које су оставиле свој отисак у срцу Ботева:

Марија Горанова (Мина)Парашкева Шушулова„Заиста га приказујемо са мало познатог аспекта, као мушкарца који је волео и за кога је љубав била инспирација. Људмила Габровска је успела да открије слабо познате чињенице. Књига је једно мало, изванредно привлачно и лепо издање. Илустрације у боји су слике познате савремене уметнице Ралице Денчеве. Објављене су и бројне аутентичне фотографије жена које је Ботев волео. Читалац може не само да види како су оне изгледале, него и да открије њихову тачку пресека са песником. Три су жене оставиле траг у његовом животу. Прва је Парашкева Шушулова, учитељица која се школовала у Русији. Она је била изнимно интелигентна и паметна особа и можда је управо тиме привукла Ботева. Упознали су се у Русији, те су се касније срели у Калоферу, где је она радила као учитељица. Често су их видели заједно што је заправо боло очи у ондашњем затвореном, патријархалном друштву какво је било и калоферско у оно доба. Већ тада је та веза дала разлога тражити коме је посвећена песма „Мојој првој љубави“. Да ли Парашкеви Шушуловој или другој његовој музи, Марији Горановој - Мини, као што су је звали њени најближи?“

Савремене хипотезе дају предност Мини, јер је управо она имала онај „дивни глас“ о којем се говори у песми. Она се школовала у Прагу и мада ју је тамо чекала блистава музичка каријера, одлучила је да се врати у Бугарску, јер је сматрала да је њена мисија да ради у име образовања и еманципације жена у својој домовини. Нешто што је у другој половини XIX века, звучало чак скандалозно.

Венета са сином Димитром и ћерком Иванком

Трећа жена у животу Христа Ботева је Венета, изузетно снажна жена, која је, у раскораку са ондашњим моралом, напустила свог првог супруга и побегла са дететом у Румунију. Тамо је срела Христа Ботева и стала чврсто поред њега. Прихватила је његове идеје и подржавала га на путу за који се он определио.

„То је можда остварени лик вољене жене из песме „Мојој првој љубави“ – истиче Пламен Тотев и наставља: Заиста покушавамо да напустимо стандардне обрисе Ботева, да му дамо тело и крв. Ми не тражимо сензацију, већ идемо путем логике и пратимо његове животне нити. То није обичан зборник прикупљених чињеница, већ животопис Ботева и прича о његовим љубавима.“


Превод: Александра Ливен

Фотографиjе: Дарина Григорова и архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Додељене позоришне награде „Икар“

На Светски дан позоришта, 27. марта, на свечаности у Народном позоришту „Иван Вазов“, по 50. пут су додељене награде за сценску уметност „Икар“.  „Хаг“ је проглашен за најбољу позоришну представу.  Сатира украјинске драматуршкиње Саше Денисове,..

објављено 28.3.24. 08.55

На Светски дан позоришта биће додељене награде ИКАР

На Светски дан позоришта, 27. марта, у Народном позоришту „Иван Вазов“ у Софији у вечерњим часовима ће бити уприличена свечана церемонија током које ће 50. јубиларни пут бити уручене националне награде за сценске уметности ИКАР.  Уметницима ће бити..

објављено 27.3.24. 07.10

Деница Тодорова након 20 година у Белгији своје цртеже излаже у родном Пловдиву

Изложба Денице Тодорове, бугарске сликарке која већ 20 година живи и ради у иностранству и иза себе има бројне самосталне изложбе широм Белгије и Европе, а својом уметношћу нас као универзалним језиком приближава једне другима, пре неколико дана..

објављено 26.3.24. 13.15